Utorak, 22.02.2011.

Sveštenik sa crnim pojasom

Dušan Kljaić (56), Apatinac koji godinama živi u Torontu, nije zaboravio rodni kraj i često pomaže ljude u rodnoj Prigrevici. Dok je Kljajić u zavičaju poznat kao humanista, u Kanadi ga znaju kao karate majstora u svešteničkoj odori. Kada je stigao na studije teologije, Kljaić je nastavio da trenira i uskoro je postao nosilac crnog pojasa, sedmi dan.

Pobedio je na dva Svetska kupa i osvojio desetine medalja na najvećim međunarodnim turnirima. Najviše je naučio na karate akademiji čuvenog Kancho Takemasa Okuyama, koji nosi crni pojas, deseti dan. Od njega je više naučio za pet godina, nego kod svih pređašnjih instruktora za 30 godina treniranja.
- Dosta sam naučio od Rajka Vujoševića iz Podgorice, ali su Okuyamine metode surove i dovode do ljutine i besa. Na iscrpljujućim treninzima se koriste tradicionalne japanske metode maltretiranja i ponižavanja, jer se savladavanjem oholosti stvaraju vrhunski majstori - kaže Kljaić.
Karatista u odori sveštenika to je shvatio tek kada je došao u njegov dođo. Da bi učenike, poznate majstore karatea, oslobodio oholosti, dohvatio je štap i počeo da ih tuče kao nedostojne osobe.
- To je izazvalo strašan bes, ali niko iz grupe nije napustio trening. Znali smo da, ukoliko želimo da napredujemo, moramo da ostanemo u toj sali, te da je to deo treninga - kaže vlasnik crnog pojasa, sedmi dan.
Dušan Kljaić je u Kanadu otišao kao protestantski sveštenik na postdiplomske studije teologije. Dok je učio, usavršavao se i kao karatista u borbama i katama. Osvojio je zvanja majstor karatea “shotokan stil” sedmi dan, a nosilac je i titule “shihan”, što u prevodu znači instruktor visokog nivoa u karate dođou. Član je tima instruktora I.K.A koju vodi Kancho Takamasa Okuyama.
Pre karatea Kljaić se priklonio protestantskoj veri u selu Prigrevica, u kojoj je bilo malo vernika, a još manje ljudi tog religijskog usmerenja.
- Uvek sam tragao za novom istinom i našao sam je u Svetom pismu. Prvi put sam se molio Bogu za vreme osluženja vojnog roka, a po povratku iz JNA sam otišao Protestantsko evanđeosku crkvu, jedini hram u selu. U to doba komunisti nisu dozvoljavali postojanje pravoslavne crkve u selu. Postao sam protestantski sveštenik i direktor Protestantskog teološkog instituta “Žetva“ u Novom Sadu.
Kasnije sam putem vere stigao do Kanade - kaže Kljaić.

SAN O POVRATKU
Dušan Kljaić kaže da sanja da se vrati u rodnu Prigrevicu.
- Moje mesto mi je ostalo u srcu i pomažem koliko mogu. Trudim se da dobijem vesti o onome što se događa u selu, posebno šta rade i gde se takmiče mladi sportisti. U Kanadi se često družim sa našim ljudima u belom svetu - kaže Kljaić.(S.P.Špero, Blic)

Sreda, 16.02.2011.

Kuće zdrave hrane

Projekat prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije “Ruralni turizam bez granica“, koji je decembra prošle godine dobio podršku na IPA programu Evropske unije, predstavljen je u Apatinu. Programom je predviđeno da domaćinstva koja će proizvoditi ekološku hranu i baviti se starim umetničkim zanatima prođu obuku koja će im pomoći da robu plasiraju na turističkom tržištu.

Od 50 projekata koji su stigli na konkurs 10 je odobreno, a za onaj koji je uputila apatinska opština, EU je odobrila 190.000 evra. Vrednost celog projekta je 226.000 evra i on je drugi po visini odobrenog novca. Razliku u novcu će obezbedi opština i pokrajina, a program se mora završiti za 18 meseci.  
Projekt planira razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, koja bi se bavila organskom proizvodnjom hrane i starim zanatima.  
- U projektu učestvuju Sombor sa naše i Osijek sa hrvatske strane, pa će se o ekološkoj proizvodnji i starim zanatima održati po tri seminara u obe države. Posle toga će početi proizvodnja koja će biti namenjena turistima koji budu posećivali seoska domaćinstva - kaže Branko Milešević, koordinator projekta.  
Projekat nema za cilj promociju ugostiteljskih objekata na salašima, već dolazak gostiju kod domaćina koji se bave proizvodnjom ekološki zdrave hrane i tradicionalnih predmeta. Članovi tih domaćinstava će svoju robu nuditi i na posebnim sajmovima, koji će biti organizovani za tu vrstu proizvoda.  
Prema rečima dr Borisa Barjaktarevića, pokrajinska vlada će podržati ovaj projekat, jer se uklapa u svestrane planove razvoja sela i poljoprivrede. Tim pre jer je Zapadnobački okrug izgubio status industrijskog regiona pa će se, ubuduće, više pažnje posvetiti razvoju poljoprivrede.  
- Cilj je da se seoska domaćinstva spasu nestanka i ohrabrimo više mladih ljudi da ostanu u selu gde će proizvoditi i zarađivati. U projekat koji je dobio Apatin biće uključen ceo okrug i svi delovi Vojvodine koji imaju salašarsku infrastrukturu - rekla dr Ljiljana Sokolova Đokić.  
Predsednik somborske opštine Nemanja Delić na skupu u Apatinu je rekao da u Somboru mnogo pažnje posvećuju prekograničnoj saradnji i da sa Mađarima rade na više projekata.(S.P.Špero, Blic)

Četvrtak, 10.02.2011.

Porez na motore prevršio meru

Članovi Udruženja sportskih ribolovaca „Bucov“ iz Apatina na redovnoj godišnjoj skupštini negodovali zbog drastično povećanih poreza na vanbrodske motore, jer je on višestruko povećan u odnosu na prošlu godinu.Tako i za najčešće korišćenu „tomosovu“ četvorku, koju sportski ribolovci imaju na svojim čamcima, godišnje treba da izdvoje 9.000 dinara, što je uglavnom više nego što vredi sam motor, pa je pitanje koliko će država ubrati tog poreza jer, bar prema apatinskim ribolovcima, biće malo onih koji će moći da plate ove dažbine. Sportski ribolov koji je pre svega bio hobi penzionera i omladine, sve više postaje elitni sport, a sigurno je da će poreske mere negativno uticati i na nautički turizam, koji je kod nas još uvek u povoju, a od kojeg se mnogo očekuje.Već i sama registracija čamca, ribolovačka dozvola i privez u marini ukupno iznosi oko 9.000 dinara, a još toliko bi trebalo platiti državi ukoliko se registrije i motor.
-Predstavnici „Bucova“ bili su na razgovorima u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, jer nastoje da se u narednom periodu više uradi na revitalizaciji prirode, reši pitanje privrednih ribara na Dunavu, jer je nelogično da u zaštićenom delu postoje privredni ribari, zaštiti riblji fond, da se poveća broj ribočuvara i da se preduzmu akcije na smanjenju broja kormorana koji više nisu na listi zaštićenih vrsta. Iako smo želeli da se razgovori obave u prisustvu predstavnika „Vode Vojvodine“ i „Vojvodina šuma“ oni nisu bili prisutni, međutim, obećano nam je da će uskoro uslediti takav zajednički sastanak - rekao je sekretar Udruženja Zoran Dubajić.
Skupštini apatinskih sportkih ribolovaca nisu prisustvovali predstavnici „Vojvodina šuma“ koji su upravljači voda, pa su mnoga pitanja sportkih ribolovaca ostala bez odgovora.Skupštini je prisustvovao komandir programnične stanice policije Saša Čudić, koji je istako da je u proteklih godinu i po dana postojanja službe, podneto 45 prijava za prekršioce na Dunavu i da će u narednom periodu, boljom opremom, mnogo češće izlaziti i na Dunav, kako bi sprečili ribolov nedozvoljenim sredstvima i time doprineli zaštiti ribljeg fonda.
Skupštini su prisustvovali i predstavnici sportkih ribolovaca iz Osijeka u Republici Hrvatskoj s kojima Apatinci žele zajednički da reše probleme koji postoje u sportskom ribolovu na Dunavu, ali i da zajednički konkurišu za sredstva Evropske unije.(J.Prelčec, Dnevnik)

Subota, 05.02.2011.

Izložba u apatinskoj galeriji

Povodom obeležavanja jubileja Milenijum Apatina koji ove godine obeležava hiljadu godina od svog prvog pisanog traga, u galeriji "Meander" otvorena je prva u nizu umetničkih izložbi.Retrospektivna izložba slikara Dušana Ćurkovića, afirmisanog umetnika koji je izlagao širom Evrope, pokazaće i osvetliti veoma važan period likovne umetnosti, kažu organizatori.(RTV)